TRIBUNAL NASTAVLJA NADZOR NAD
ŠEŠELJEVIM TELEFONSKIM RAZGOVORIMA
Šešeljev branilac tvrdi da mu se zabranom tajne komunikacije
uskracuje pravo na pošteno sudenje.
Piše: Simon Jennings iz Haga (TU br. 575, 31. oktobar 2008.)
Jugoslovenski tribunal za ratne zločine produžio je ove sedmice nadzor
nad telefonskim razgovorima između srpskog nacionalističkog lidera Vojislava Šešelja i
njegovih advokata, a sve zbog straha da bi ta komunikacija mogla poslužiti za
zastrašivanje svedoka.
Po rečima portparolke Tribunala, Nerme Jelačić, sekretar Hans
Holcijus (Hans Holthuis) je procenio da postoji "razuman osnov za verovanje da tajna
komunikacija može biti iskorišćena za lakše ometanje ili zastrašivanje svedoka".
Šešelj se tereti za zločine protiv čovečnosti počinjene u
Hrvatskoj i Srbiji u periodu od 1991. do 1993. godine, a brani se samostalno, zbog čega
je u zatvorskoj jedinici u Hagu uživao i pravo na tajnu komunikaciju sa svojim timom
pravnika iz Srbije.
Pravila Tribunala omogućavaju mu da iz pritvorske jedinice bez nadzora
poziva jedan broj. Članovi njegovog pravnog tima iz Beograda kažu da se radilo o
telefonskom broju njegovog pravnog savetnika, Slavka Jerkovića.
No, predstavnici organizacija za zaštitu ljudskih prava strahuju da su
ti telefonski pozivi bili korišćeni za dogovaranje zastrašivanja svedoka. U junu ove
godine, izvršna direktorica beogradskog Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić,
izjavila je za IWPR kako strahuje da pripadnici Šešeljeve Srpske radikalne stranke (SRS)
vrše pritisak na svedoke da povuku svoje iskaze, te da ih čak primoravaju da postanu
svedoci odbrane.
Holcijus je 29. septembra procenio da Šešelj zloupotrebljava tajne
telefonske razgovore i naredio da sva komunikacija iz pritvorske jedinice bude nadzirana u
periodu od narednih 30 dana.
Taj nadzor je 29. oktobra produžen za novih 30 dana, jer Holcijus
smatra da "ne postoji suštinska promena u odnosu na okolnosti pod kojima je doneta
odluka od 29. septembra", izjavila je Jelačićeva za IWPR.
Jedan od Šešeljevih branilaca iz Beograda, Zoran Krasić, izjavio je
za IWPR kako se zabranom tajne komunikacije Šešelju uskraćuje pravo na pošteno
suđenje.
"Tajna komunikacija zapravo postoji kao kanal za pripremu najbolje
moguće odbrane bez znanja tužilaštva ili bilo koga drugog", rekao je on.
Po rečima samih Šešeljevih sudija, tužioci su podneli tajni zahtev
da on - zbog otkrivanja imena zaštićenih svedoka i pretnji koje su im upućene - bude
optužen i za uvredu suda.
Imena svedoka su navodno otkrivena u njegovoj knjizi Afera Hrtkovci, gde
je Šešelj sam rekao da su ona prikupljena na osnovu naloga koji je on izdao u vreme svog
boravka u haškom pritvoru.
"Ta knjiga je u potpunosti sačinjena shodno mojim preciznim
uputstvima, uputstvima koja sam iz Haga slao svojim saradnicima, i sve što ta knjiga
sadrži ja sa zadovoljstvom podržavam", kazao je Šešelj prošle sedmice sudijama.
"Moji saradnici bili su, da se tako izrazim, moja produžena ruka."
I dok kancelarija tužioca nije mogla da komentariše svoj tajni zahtev
da se Šešelj optuži za uvredu suda, okrivljeni je javno negirao te optužbe.
"Nikada nisam zastrašivao niti jednog svedoka. Nikada nisam vršio
nikakav pritisak na svedoke, niti sam ih izlagao prinudi", rekao je on sudijama pred
sudom.
Šešeljevi pravni savetnici iz Beograda takođe su negirali da su oni
ili pripadnici SRS-a, na čijem je čelu još uvek Šešelj, ometali svedoke u ovom
sudskom procesu.
Kao jedan od osnivača SRS-a, Krasić je negirao "da je postojalo
ikakvo zastrašivanje svedoka, bilo od strane odbrane, bilo od strane Srpske radikalne
stranke".
"Ne postoji nikakva logička osnova za to", izjavio je Krasić
za IWPR. "Zašto bi se iko upustio u tako ozbiljnu stvar kao što je zastrašivanje
svedoka, kad bi to dovelo do pogoršanja ionako teške situacije u kojoj se nalazi
pritvorenik dr Vojislav Šešelj?"
Krasić osporava legalnost optužbi protiv Šešelja za uvredu suda. On
kaže da je "potpuno nemoguće voditi dva paralelna slučaja protiv istog optuženika
- za ratne zločine i povredu procedure", jer pravila i statut Tribunala tužiocima
to ne dozvoljavaju.
Međutim, Jelačićeva tvrdi da to nije tačno.
"Nikakva pravila Tribunala ne podrazumevaju eksplicitnu zabranu
podizanja optužnica za uvredu suda", kaže ona.
Sudeći po onome što je Šešelj izjavio na sudu, a što je potvrdio i
Krasić, okrivljeni o svom slučaju više ne raspravlja sa svojim beogradskim savetnicima,
jer nije u prilici da to čini u tajnosti. Međutim, Krasić tvrdi da se to neće odraziti
na kvalitet njegove odbrane.
Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga. |
