MEDIJI U SRBIJI O SUĐENJU VOJISLAVU ŠEŠELJU

Suđenje Vojislavu Šešelju, optuženom za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH od 1991. do 1993., medijski je ušao u rutinu koja se sastojala uglavnom u prenošenju dijaloga optuženog i svedoka na unakrsnom ispitivanju i -u pojedinim tabloidima posebno- neprekidnom diskreditovanju svedoka (i Tribunala) i veličanju Šešeljevih sposobnosti u "razobličavanju" i svedoka i suda.

Takvom pokrivanju suđenja, koje je počelo 7. novembra 2007., dosta su doprineli ponašanje Šešelja na suđenju i njegove "doskočice" očigledno tempirane za medijsko tržište u Srbiji, dosta neubedljivi svedoci ili svedoci koji nisu umeli da pariraju Šešelju, dužina boravka Šešelja u Hagu (pet godina) i medijski "zamor" od te teme, i ,naravno, odsustvo analitičnosti i kritičnosti u tretiranju haškog slučaja Vojislava Šešelja.

O svedočenju Iva Tomića

Treći svedok optužbe, francuski magistar slavistike, predavač na Sorboni i naučni istraživač o Balkanu Iv Tomić, u početku svedočenja 'tretiran' je u medijima korektno, uz kraće ili duže prenošenje njegovog ekspertskog izveštaja "Ideologija Velike Srbije u 19. i 20.veku' čija je glavna teza da je Velika Srbija bila glavni cilj Srpskog četničkog pokreta. Ubrzo, u pojedinim dnevnicima, posebno tabloidima, postao je ostrašćeni svedok, nekvalifikovan, bez kredibiliteta, čak probisvet, koga je Šešelj "nadigrao".

Glas (30.januar) je uz izveštaj sa suđenja objavio antrfile "Ostrašćeni svedok" u kome navodi da je "lider radikala osporio kredibilitet" i tog svedoka, navodeći da je on "ideološki ostrašćen protiv SRS. Politika (31.januar) je prenela poduži dijalog svedoka sa sudijom Žan-Klod Antonetijem, navodeći na kraju teksta da je Iv Tomić autor mnogobojnih članaka, eseja i izveštaja koji se odnose na srpsko nacionalno pitanje.

Tabloid Pravda je 1. februara, kroz tumačenje "svog" stalnog pravnog eksperta, Zorana Krasića iz SRS, ustvrdila da je "Tužilaštvo protiv Šešelja izvelo još jednog neobaveštenog svedoka ",i da "kroz te svedoke falsifikuje istoriju". Krasić je još rekao, a Pravda prenela, da je Iv Tomić "tendenciozan svedok koji nema šanse", a kasnije u još jednom članku ustvrdio da je "tanak,nervozan i nekvalifikovan".

"Kvaziekspert potučen do nogu", tako je Pravda naslovila izveštaj sa Šešeljevog unakrsnog ispitivanja Tomića, prenoseći uglavnom delove ispitivanja gde je, po mišljenju lista, Šešelj "poentirao". Uz tekst je objavljena izjava književnika Momira Lazića da je Iv Tomić "ekspertski probisvet".

Glas se u nedeljnom broju od 3.februara, u velikom članku "Pošto-poto zločin", bavio stavom suda i Tužilaštva da Šešlj mora da ispituje i svedoke od kojih je tužilaštvo odustalo kada je skratilo optužnicu protiv njega (8. novembra 2006). Za tumačenje takvog stava opet je uzet pravni savetnik Šešelja Zoran Krasić, a Glas u uvodu tog članka, u kome se govori o nepotrebnom "iscrpljivanju okrivljenog sadejstvom haškog suda i tužilaštva", Haški tribunal naziva nakaradnom pravnom institucijom koja unosi još jednu konfuziju u krivično pravo.

Isti tabloid je dan kasnije preneo mišljenje Slavenka Terzića, naučnog savetnika u Istorijskom institutu SANU , koji povodom svedočenja (i) Iva Tomića kaže da 'zapadni istoričari u Hagu tvrde da Srbi praktično ništa drugo nisu radili od srednjeg veka,samo su sanjali Veliku Srbiju i težili da etnički očiste teritorije".

Glas je u izveštaju sa prvog dana unakrsnog Šešeljevog ispitivanja Tomića tekst naslovio sa "Lider radikala nadigrao svedoka", uz konstataciju da je "lider radikala, lagano, mic po mic, nadigravao i osporavao stručnost ovog veštaka.

Politika je svakodnevno prenosila svedočenje Iva Tomića, uglavnom kroz njegove dijaloge sa sudijom i Šešeljem. "Lider radikala je nastavio da osporava da je francuski magistar slavistike kvalifikovan da tumači ideologiju velike Srbije", navodi u podnaslovu list 7.februara.

Svedok 004

Svi mediji su preneli Šešeljevu izjavu na početku svedočenja zaštićenog svedoka 004, u jednom dijalogu sa sudijom,da ga ne interesuje konačna presuda suda i da mu "najviše odgovara doživotna robija".

Ispitivanje tog svedoka od strane Šešelja, Pravda je nazvala "ispitivanjem za istoriju prava". List je citirao Zorana Krasića (angažovan u timu odbrane Šešelja), koji je rekao da to ispitivanje treba da se odštampa i podeli svim advokatima u celom svetu, a da državna televizija treba da prikaže ceo tok ispitivanja "zbog mladih u Srbiji, koji će posle toga drugačije gledati na EU perspektive".

Na kraju unakrsnog ispitivanja, Pravda (14.faberuara) je ponovila Krasićev predlog da to ispitivanje uđe u udžbenike i da je to ispitivanje "pravna lekcija" (naslov).

Politika (8.februar) je povodom svedočenja 004 prenela da "svima koji su suđenje pratili preko Interneta bilo je dosta teško da razumeju šta ovaj svedok zaštićenog lika i glasa tačno govori". Zatim je prenela deo u kome svedok nije mogao tačno da odgovori na pitanje šta se dogodilo u Borovu selu, jer je bio "nekih 250 kilometara dalje". Politika (13.februar) je u naslov izvukla "Svedok 004: Šešelj političar, Arkan ratnik", takođe prenoseći pitanja Šešelja i odgovore svedoka.

"Šešelj nije pozivao na ubijanje nesrba", citirale su Novosti (13.februara) u naslovu svedoka 004, kao i njegovu izjavu da su hrvatske vlasti po izbijanju sukoba počinile zločine nad Srbima.

Dan kasnije, Novosti su preneli manji izveštaj sa svedočenja pod naslovom "Šešelj nije kriv", u kome 004 navodi da nikada nije rekao da je Šešelj naredio zločine u selu Voćin kako piše u njegovoj izjavi (koju je potpisao) već da je čuo da su dobrovoljci to uradili.

Glas je to svedočenje predstavio kao "neočekivani obrt na suđenju Šešelju", navodeći da je zaštićeni svedok "potpuno raskrinkao stravične hrvatske zločine počinjene nad Srbima tokom 1990. i 1991. godine. List je citirao veći deo dijaloga svedoka i Šešelja.

Glas je 12. januara objavio skoro na celoj strani tekst "Prevodioci psovali Šešelja" u kome na samom početku konstatuje da "Haški tribunal nastavlja sa manipulacijama " i u kome tvrdi da je taj list došao do "ekskluzivnih podataka koji ukazuju na bezobrazan i neprofesionalan odnos haških prevodilaca prema predsedniku SRS-a profesoru dr. Vojislavu Šešelju". U tekstu se zatim navodi da se na snimku koji je pravni tim Šeselja dostavio Tribunalu "primećuje da, dok optuženi govori, prevodioci iz Hrvatske se smeju, čude i vređaju ga".

O Svedočenju Rejnoa Tunensa i Milana Kulića

Unakrsnim ispitivanjem svedoka optužbe Rejnoa Tunensa, eksperta za vojna pitanja, Šešelj je, u interpretaciji Zorana Krasića, postao - radikalski Sokrat (Gazeta, 28.februar). Prethodno je Krasić za Pravdu izjavio da je svedok tužilaštva "perspektivan i da može postati dobar svedok odbrane".

Glas (28.februar) je u naslovu konstatovao da je "Veštak između dve vatre", navodeći da je on "pod naletom unakrsnog ispitivanja optuženog , uz pomoć sudije Žan Klod Antonetrija, nesvesno osporio sopstveni izveštaj".

Politika je 29.februara prenela jedan deo dijaloga sa unakrsnog ispitivanja, navodeći na početku da je Šešelj "i ove nedelje, u svom prepoznatljivom stilu, poput profesora koji je nezadovoljan znanjem studenta, pokušavao da sruši kredibilitet petog svedoka tužilaštva Rejnoa Tunensa.". List se nije bavio komentarisanjem ispitivanja, a na kraju je preneo, i u drugim medijima citiranu Šešeljevu izjavu da je on, kao "četnički vojvoda", "čovek gospodskih manira".

Sam Šešelj je svojim izjavama na račun svedoka davao dosta materijala prijemćivog za medije. "Svedok je totalna neznalica" (Pravda , 27.februar) i "belgijski špijun" (Danas i Pres ), samo su neki od naslova u novinama kojima je citiran Šešelj sa unakrsnog ispitivanja Tunensa. Tabloid Gazeta (28.februar) je, prenoseći neki od "bisera" Šešelja, u podnaslovu naveo da se "suđenje Vojislavu Šešelju opet pretvorilo u duhovito akademsko rešetanje svedoka haškog tužilaštva". Na kraju ispitivanja tog svedoka, ponovo je aktuelizovan fudbalski žargon, pa je Šešelj protiv Haga, nakon ispitivanja petog svedoka, "poveo" sa 5:0 (Pravda, 29. februar).U podnaslovu, taj list je napisao da je "Predsednik SR do nogu potukao petog svedoka tužilaštva".

Sa svedočenja svedoka Milana Kulića, nekadašnjeg pripadnika Teritorijalne odbrane Podravske Slatine, medijima je najinteresantnija bila izjava koju je u nekom trenutku izrekao Šešelj da će "umreti nevin kao Milošević", što se našlo u naslovima gotovo svih novina.

"Bruka Haškog suda", naslov je koji je Glas dao prvog dana svedočenja Kulića (6.april), navodeći da je "Tužilaštvo haškog tribunala ponovo potpuno omanulo u izboru svedoka optužbe". Ovoga puta, naveo je list, i sudije u procesu protiv dr Vojislava Šešelja bile su prinuđene da direktnim pitanjem - da li laže - suoče svedoka sa njegovim kontradiktornim iskazom".

Mediji su podsetili na petogodišnjicu odlaska Šešelja u Hag, uglavnom prenoseći izjave generalnog sekretara Aleksandra Vučića koji je ponovio ranije tvrdnje radikala da Tribunal nema nikakvu krivičnopravnu optužnicu protiv Šešelja, da se on u Hagu bori protiv lažnih svedoka, za svoja ljudska prava i prava na odbranu (Novosti, 25. februar).

Kurir je tim povodom objavio kratku informaciju pod naslovom "Pet godina čami", dok je Pravda na dve strane, pod naslovom "1825 dana torture", dala hronologiju od odlaska Šešelja u Hag do 14. februara, a o "godinama Šešeljevog tamničenja" prenela izjave njegove supruge Jadranke, Zorana Krasića i Olivera Antića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu.