|
Politički lideri bi
trebalo da zahtevaju potpun i slobodan pristup arhivu Tribunala, umesto što raspravljaju
o mestu gde će on posle svega biti smešten.
Pišu: Robert Donia iz Sarajeva i Edina Bećirević iz Sarajeva
(TU br. 545, 4. april 2008.)
Sa približavanjem zatvaranja Tribunala, koje se planira 2010. godine,
rasplamsava se i javna debata o tome gde ce naposletku biti smeštena bogata arhivska
zbirka te institucije. Poslednjih sedmica ni troclano bosansko predsedništvo ne uspeva
usaglasiti svoj stav o ovom pitanju, i pored velikog broja zahteva da se, po okoncanju
rada Tribunala, njegova dokumentacija smesti u Sarajevo. No, predsedništvo raspravlja o
pogrešnom pitanju. Pripremajuci se da donese konacnu odluku, Savet bezbednosti je od
savetodavne komisije - na cijem je celu bivši tužilac Tribunala, Ricard Goldstoun
(Richard Goldstone) - zatražio da do kraja ove godine saopšti preporuku koja ce se
ticati krajnje lokacije i nacina korišcenja arhiva Tribunala nakon 2010. Ova komisija -
kao i komentatori koji se tim pitanjem bave - naširoko raspravljaju o krajnjem
vlasništvu nad arhivom i njegovom smeštaju. Nasuprot uobicajenom poimanju ovog problema,
mi smatramo da bi se prebacivanjem arhiva u Bosnu (ili bilo koju drugu eks-jugoslovensku
republiku) malo ili nimalo olakšale istrage... |
|
|
|
KAKO JE BEOGRAD IZBEGAO
OPTUŽBU
ZA GENOCID
Izgleda da je Srbija iskoristila pravila Tribunala kako bi
sprečila da bude
osuđena za genocid pred Međunarodnim sudom pravde.
Piše: Slobodan Kostić iz Beograda
(TU br. 538, 15. februar 2008.)
Kako IWPR saznaje iz pouzdanih izvora, Beograd se u više navrata
pozivao na nacionalnu bezbednost da bi obustavio razmenu dokumenata između Haškog
tribunala i još jednog međunarodnog suda koji su se ticali suđenja bivšem
jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću. Nizom poteza sprečeno je da
Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) otkrije krajnje osetljive
transkripte sa sastanaka Vrhovnog saveta odbrane (VSO), koji su održavani u periodu od
1992. do 1995. Mnogi veruju da ti transkripti, odnosno zapisnici sa sastanaka najviših
zvaničnika, sadrže dokaze o direktnoj umešanosti Beograda u ratove u Hrvatskoj i Bosni
tokom devedesetih. Na zahtev advokata iz Beograda, pojedini segmenti dokumenata VSO-a,
koji su predočeni MKSJ-u, ostali su pod velom tajne. Srbija se očito nadala da Bosna
zbog toga neće moći da ih upotrebi u parnici koju je, optužujući Srbiju za genocid,
pokrenula pred Međunarodnim sudom pravde (MSP). Mnogi u Bosni veruju da je... |
