Nedovoljno jasne
poruke Borisa Tadića i njegovi brojni ustupci snagama koje otvoreno istupaju protiv
integracije Srbije u Evropu, mogu dovesti do apstinencije upravo onih koji su za evropsku
Srbiju. Zbog svega toga tražimo od Borisa Tadića da u poslednjoj nedelji kampanje jasno
artikuliše evropski put Srbije i pozove na razgovor sve društvene aktere koji su njegovi
prirodni saveznici za taj put, pre svih političke predstavnike, odnosno stranke poput
stranaka manjina, LDP i naravno nevladine organizacije. To je najmanje što Tadić kao
lider i predsednički kandidat koji očekuje podršku demokratskih snaga, može da uradi
upravo zbog ciljeva koje ističe kao prioritete svoje politike. Samo takva jasna politika
i precizan plan mogu mobilisati sve proevropske snage i sprečiti povratak Srbije u
najteža vremena. Biljana Kovačević - Vučo, Komitet pravnika za ljudska prava, Sonja
Biserko, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Nataša Kandić, Fond za humanitarno
pravo, Borka Pavičević, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Staša Zajević, Žene u
crnom, Miljenko Dereta, Građanske Inicijative, Dinko Gruhonjić, Nezavisno društvo
novinara Vojvodine, Andrej Nosov, Inicijativa mladih za ljudska prava''.
Nakon pročitanog apela, učesnici konferencije su rekli sledeće:
Miljenko Dereta, Građanske Inicijative:
Tišina koja je zavladala nakon pročitanog apela je zanimljiva zato
što ste vi kao i mi verovatno zbunjeni činjenicom da se mi obraćamo zapravo onome za
koga će, pretpostavljam, većina od nas glasati. Njemu se obraćamo zato što imamo
utisak da on pogrešno procenjuje da ima većinu i da pogrešno procenjuje da će svi koji
demokratski misle i koji žele Srbiju u Evropi glasati za njega, a da pri tom on ne
preduzme korake koje je neophodno da preduzme da bi te ljude izveo na birališta. Svaki
glas je važan u nedelju. Mi želimo da kandidata učinimo i odgovornim za to. On se mora
obratiti svima. Ne samo svim građanima, kao što je rekao, već i institucijama koji
čine deo političkog života, a to su pre svega parlamentarne stranke koje treba da
obezbede ratifikaciju sporazuma sa Evropskom unijom. Dakle, mi ga pozivamo na dijalog sa
svima od kojih ishod glasanja zavisi. To je prvo. Drugo, izloženi smo u poslednje vreme
novim napadima koji dolaze iz dela vlade, koji su usmereni prema Evropskoj uniji i
međunarodnoj zajednici. Ja moram da kažem da nosim sa sobom inspirativni tekst gospodina
Samardžića, jer prosto ne mogu da verujem, svaki čas proveravam, možda sam pogrešno
pročitao, da u njemu između ostalog piše da su Evropska unija i SAD i Kosovo zapravo
zapali u skoro psihotičku situaciju, što je dijagnoza koju se ne bih usudio da dam čak
ni da sam lekar, a malo dalje on kaže da strepi jer u Evropskoj uniji može da pobedi
ludilo. I treće što me jako zabrinulo to da sam čuo da će verovatno i Australija
priznati Kosovo što nas onda obavezuje da Đokovićevu pobedu označimo kao ništavnom.
Hvala vam.
Nataša Kandić, Fond za humanitarno pravo:
Mi izlazimo sa ovim apelom upravo zato što hoćemo demokratsko lice
Srbije. Do sada sa ovakvim političkim elitama nismo uspeli da vidimo to lice, ali mi svi
zaslužujemo posle svih ovih godina da Srbija dobije političko lice koje garantuje
demokratsku budućnost sadašnjim i budućim generacijama. Poruke predsedničkog kandidata
Borisa Tadića moraju da su jasne da svakodnevno ne strahujemo od približavanja politici
i stavovima premijera Vojislava Koštunice, što je do sada otvaralo više prostora za
Srpsku radikalnu stranku i one koji će se pridužiti toj stranci, ukoliko se dogodi da
kandidat SRS pobedi. Mi hoćemo Srbiju sa predsednikom koji će vrlo otvoreno i jasno da
pokaže da mu je potrebna i pomoć i podrška svih onih koji zastupaju evropske vrednosti.
70 posto građana jeste za tu Srbiju koja će biti deo Evropske zajednice, ali umesto
kortoaznog obraćanja građanima hoćemo da nam pokaže da on poznaje i računa na svaku
konkretnu organizaciju, partiju i pojedinca koji zastupaju evropsku budućnost za svoju
zemlju. Hoćemo da prekine sa političkim igrama u vezi sa Kosovom. Hoćemo da budemo
susedi sa Albancima. Hoćemo da Srbi na Kosovu imaju budućnost, a ne da stalno strahuju
od podizanja oružja. I zato tražimo u ovoj nedelji jasne poruke o miru, prijateljstvu i
o tome da naš predsednički kandidat Boris Tadić računa na civilno društvo, na
političke partije koje predstavljaju manjine, najbolju demokratsku opciju koja se tiče
Evrope i demokratske budućnosti Srbije. U tome je taj naš apel i u tome vidimo zapravo
obavezu predsedničkog kandidata Borisa Tadića da prestane da okreće glavu i da
izbegava,da se obrati konkretno i čuje da mi svi hoćemo da podržimo, ali da znamo koga
i zašto da podržimo. Hvala.
Sonja Biserko, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji:
Tražimo da se Boris Tadić izjasni u ovim poslednjim danima
predsedničke trke zato što smo ovih dana svedoci da ga premijer Vojislav Koštunica
zatrpava novom tezom o trećem putu između Rusije i Evropske unije, da ga ministar za
Kosovo zatrpava tezama da je Evropska unija ideološki cilj poput komunizma i
samoupravljanja i da je to izraz dogmatske svesti. Zato što je Srbija potpisala jedan
nepravičan i nepovoljan sporazum sa Rusijom samo da bi se pokazala da je antievropska. O
tome ćemo nekom drugom prilikom. Zato što su svi komentatori i analitičari upregnuti da
publici u Srbiji kažu da Evropa nije put Srbije. Evropa je jedini put demokratizacije
Srbije, ukoliko je želimo a već je ovde rečeno, 70 posto građana se izjašnjava za taj
cilj. I zato tražimo, još jednom ponavljam, da se predsednički kandidat Boris Tadić
obrati onim milion i po građana koji imaju pravo na glas a nisu izašli u prvom krugu i
sve izvesnije je da možda neće izaći ni sada, a oni mogu biti odlučujući za to ko će
biti pobednik u ovoj predsedničkoj trci. Hvala.
Dinko Gruhonjić, Nezavisno društvo novinara Vojvodine:
Dinko Gruhonjić: Ja dolazim iz Novog Sada, gde imam puno prijatelja
među mladim svetom, asistent sam na fakultetu, gde se družim sa studentima koji imaju
ozbiljnu nedoumicu da li treba da izađu uopšte na drugi krug izbora, jer smatraju da ih
je Boris Tadić izneverio. Ja nisam siguran koliko je gospodin Tadić toga svestan. Koliko
je svestan da nije samo upitno da li će milion i po apstinenata iz prvog kruga izaći na
izbore, nego je upitno i da li će nacionalne manjine u Vojvodini, jer ih je on, na
žalost, uvredio svojim nastupom u Subotici, kada je rekao da mu je čudno što nacionalne
manjine imaju kandidata za predsednika Srbije. Nisam siguran da će na izbore izaći
glasači LDP, Lige socijaldemokrata Vojvodine i ostalih demokratskih partija koje su
prilično jake u Vojvodini. Sa druge strane siguran sam da ne želim da Aleksandar Vučić
ikada više postane ministar informisanja, jer kao novinar dobro se sećam najsramotnijeg
i najrigidnijeg zakona o informisanju u istoriji moderne Evrope. Mi smo juče u Novom Sadu
obeležili 15 godina od smrti Srđana Aleksića, mladića koga su u rodnom Trebinju 21.
01. 1993. godine u centru grada, na deset metara od policijske stanice, pretukli bradati
monstrumi. Šest dana kasnije Srđan je preminuo, a pretukli su ga zato što je pokušao
da zaštiti svoga komšiju Bošnjaka. Alen Glamović danas živi u Švedskoj i ima
familiju i svake godine obilazi Srđanov grob. Srđana više nema, ali nema ni spomenika
Srđanu. Prošle godine, očigledno za potrebe tadašnjeg političkog trenutka, kada je
Srbija na čudan način oslobođena odgovornosti od genocida u Srebrenici, ta priča je
bila glavna tema na Radio televiziji Srbije. Čak su snimili film koji se zvao ''Srđo''.
RTS je zaboravio tu priču, Srbija je zaboravila tu priču i takozvana demokratska Srbija
je zaboravila tu priču. Ja živim za trenutak kada će moj Novi Sad i svi gradovi na
Balkanu dobiti ulicu Srđana Aleksića, jer ću znati da će tada moja deca živeti u
normalnoj zemlji. Hvala vam.
Borka Pavičević, Centar za kulturnu dekontaminaciju:
Dobar dan i hvala vam što ste došli u ovolikom broju, kako se to
kaže. Ono što mislim, ako sam ja dobro čula a vi ćete mi reći ako nisam, više puta
je potpredsednik vlade Božidar Đelić izjavljivao da potpisivanje sporazuma sa Evropskom
unijom predstavlja jednoglasni dogovor Vlade. Ja, koliko vidim, taj jednoglasni dogovor se
odlaže. Ono što mi je mislim dužnost u odnosu na sve ono što smo radili godinama, je
da u ovom času pred nabubrelim radikalskim monstrumom zauzmemo ovakav stav, znači
potpuna svest o jednoj apsolutnoj kulturnoj, duhovnoj pripremi za takozvani treći put. Pa
sam danas pročitala da je Evropska unija utopija. Moram vas podsetiti na nešto, ima dva
termina toga tumačenja. Jedni misle da je utopija ono što ne može biti, što je
nemoguće. A drugi misle da je utopija upravo svi oni koji su se utopili. Smatram da je
ovakav stav borbe protiv utopije u stvari borba protiv modernizma, jer su ta dva pojma
jako, jako u istoriji vezana. To ne govorim ja, to govori cela srpska moderna tradicija.
Citiraću vam Jovana Skerlića, koga bi neko mogao da se priseti - ''Srbiji je mesto na
zapadu i samo na zapadu''. Dakle, celokupna naša tradicija govori o tome da je Srbiji
mesto na zapadu. Kulturna i duhovna tradicija. Možda po prvi put ili ne znam drugi put
ili od 1991. godine mi smo ponovo u situaciji da o tome odlučujemo. Jasno je šta ćemo
kao građani učiniti. Ali ovakava jedna ideološka priprema celokupnog bića, zajedno sa
pobedom koje je pominjao naš dragi Miljenko Dereta, mogu da kažem i sledeće, jeste da
je tenis jedna veoma bitna stvar. Jeste da Srbija ima mnogo brendova o kojima se govori,
ali sam dubokog ubeđena da je najveći brend Srbije i ono što je apsolutno čini jednom
modernom državom upravo njena multietičnost. To je upravo zemlja u kojoj postoje svi
ljudi različitih imena i prezimena u kojoj postoje različite nacionalnosti i ja držim
da je to taj brend koji nas vodi u modernizaciju Srbije. Iz dužnosti prema onome što
možemo dobiti, iz dužnosti prema onome što možemo izgubiti je i ovaj naš apel o
jasnosti opredeljenja za potpisivanje sporazuma i za ulazak u Evropsku uniju, jer samo pod
tim uslovima, ovo najveće što je kulturno, etničko, sveukupno, geografsko, ekološkao,
kakvo god hoćete nasleđe Srbije može spasiti i prevesti u neko trajanje. Upozoravam vas
na to, da mi, što bi rekla Nataša Mičić, proglašavajući ''Sablju'' potrošli smo dve
Jugoslavije, ovu Aleksandrovu i ovu Titovu, pretpostavljam i znam da i u ljudskom,
materijalnom i finansijskom smislu mi više nemamo šta da potrošimo. Prema tome smatram
da je jasno opredeljenje oko vrednosti, oko onoga što je oduvek činile osnovni resurs
ove zemlje. Budući da smo se u svom radu uvek oko toga opredeljivali zahtevamo i molimo
da se i drugi oko toga opredele. Ono što danas može da se pročita u štampi do te mere
je poražavajuće kao na kraju, pravo da vam kažem i fotografije. Ne osećam se ni malo
ponosno što premijer ide i zakopčava sako i na onakav način gleda u Vladimira Putina.
Smatram da ova zemlja ne sme da bude kolonija.Od te fotografije hvata me jedna velika
muka, jer je to upravo svest koja dovodi do kolonijalnog društva, a ne što se mi u dugom
radu zalažemo a to je na vrednostima koje sami posedujemo i na vrednostima koje su oduvek
bile Evropske vrednosti. Hvala vam puno.
Staša Zajević, Žene u crnom:
Dakle, mi kao odgovorne građanke, a na prvom mjestu aktivistkinje
civilnog društva, braniteljke ljudskih prava, aktivistkinje za mir i ženska ljudska
prava imamo ne samo pravo nego i obavezu da se obratimo u ovom trenutku. Imamo pravo da
tražimo odgovornost od predsedničkog kandidata Borisa Tadića da konstruktivno preuzme
odgovornost prema društvenim snagama koje se zalažu za Evropsku Srbiju, a koje će zbog
njegovog, kao što je rečeno, neodlučnog, nejasnog, kolebljivog stava i apstinirati. I
zato je naša odgovonost prema onima sa kojima radimo, a to su muškarci i žene evropske
orijentacije. I mi želimo ovde takođe da pokažemo solidarnost. Solidatnost kao
građansku vrlinu koja postoji u ovom segmentu civilnog društva i na prostoru čitave
Srbije ističem jer je solidarnost građanska vrlina naspram etničke solidarnosti i
vrednosnog jednoumlja. Mi znamo da ukoliko pobjede predstavnici ksenofobične,
mračnjačke Srbije onda će aktivisti i aktivistkinje civilnog društva biti prvi na meti
udara. Obraćamo vam se i zato što nam je stalo da gradimo pravedan mir, a taj pravedan
mir se ne može dostići bez onoga što mi tražimo svih 15 ili 20 godina, a to je
kažnjavanje odgovornih za rat i ratne zločine, pre svega one počinjene u naše ime.
Dakle, mi želimo da živimo u miru ne samo kao odsustvo rata, nego odustvo nasilja,
mržnje, na prvom mjestu mržnje prema onima koji su različiti u svakom pogledu. Hvala.
Andrej Nosov, Inicijativa mladih za ljudska prava:
Ono što se meni čini da je važno dodati sada je zašto mi Borisa
Tadića zovemo da konkretizuje svoj dijalog sa institucijama kao što su nevladine
organizacije, kao što su političke partije poput Liberalne demokraske partije ili
Partije Vojvođanskih Mađara jeste zapravo konkretizacija njegove političke poruke i
naše budućnosti. Pošto ja govorim isped organizacije mladih koja se bavi ljudskim
pravima, mi nemamo budućnost samo ako možemo slobodno da putujemo i samo ako imamo dobru
platu i penziju, već imamo demokratsku budućnost ako institucije funkcionišu, ako su
pitanja ratnih zločina ključna pitanja za ovo društvo, ako je komšijski odnos sa
Kosovom ključno pitanje za ovo društvo i u odnosu na to naša budućnost se gradi sada.
I upravo zbog toga, pošto znamo kako su izgledale prethodne četiri godine, mi tražimo
od njega da se vrlo konkretno i vrlo jasno pozabavi ključnim pitanjima, pored tog
institucionalnog dijaloga koji od njega očekujemo. Isto tako tražimo od njega da u
poslednjoj nedelji kampanje kaže kako i na koji način misli da nas vodi u Evropu, ako ni
jednog trenutka ne govorimo o Ratku Mladiću koji je uslov svih uslova da bi Srbija
potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da bi nastavila svoje Evropske
integracije. Tako da potpuna saradnja sa Haškim tribunalom jeste nešto čime
predsednički kandidat treba da se bavi. Pozivam novinare na pitanja.
Biljana Kovačević - Vučo:
Mi očekujemo jasnu Evropsku poruku predsedničkog kandidata Borisa
Tadića. Očekujemo izostanak dalje ambivalencije u tom pogledu, koketiranje sa onima koji
nisu evropski opredeljeni. Naravno, očekujemo razgovor sa svim onim političkim snagama u
Srbiji, bez obzira kako da su one organizovane. Da li kao političke stranke kao što smo
već naveli, nevladine organizacije ili grupe, pokreti da se sa njima obavi razgovor i da
se nađe taj zajednički imenitelj koji se zove Evropska moderna Srbija. Znači zahtevamo
i naša apel je i smatramo da nije kasno za to da taj dijalog mora i može da se
uspostavi. Ali taj dijalog mora i može da se uspostavi, ali taj dijalog podrazumeva jasnu
i ponavljam, neambivalentnu politiku predsedničkog kandidata Borisa Tadića. I ja sada
moram da dodam nešto svoje. Mi smo došli u jednu veoma paradoksalnu situaciju da smo mi,
koji smo sve vreme proglašavani za izdajnike, zapravo sada u situaciji da najviše
branimo Srbiju. Mi branimo Srbiju. Srbija, izolovana Srbija, mračna Srbija će odgovarati
svima. Šta ih briga za nas. Mi ne želimo da Srbija propadne i mislim da ima još
vremena. Nedelju dana nekad izgleda strašno malo, ali u ovom trenutku i uz pokazivanje
dobre volje i jasnog opredeljenja za Evropsku i modernu Srbiju, ja mislim da mi možemo da
pobedimo, da ta Srbija može da pobedi. |
