I DALJE TVRD STAV
BEOGRADA PREMA KOSOVU
16.01.2008, HCHRS
Kraj pregovora o Kosovu pod pokroviteljstvom "trojke" ,i
odluku međunarodne zajednice da nakon njihovog neuspeha više ne odlaže rešavanja
statusa Kosova, politička elita u Srbiji ne samo da ne prihvata, već ovaj povod koristi
kao izgovor za blokiranje ubrzanog približavanja Evropskoj uniji. Naime, polovinom
decembra, kada je i formalno okončan pokušaj pregovaračke trojke da se između Beograda
i Prištine postigne dogovorno rešenje, Brisel je vlastima u Beogradu uputio signal da bi
već krajem januara 2008, sa Srbijom mogao da bude potpisan Sporazum o asocijaciji i
pridruživanju (SSA), bez obzira na činjenicu da je Srbija praktično obustavila saradnju
sa Haškim tribunalom. Ta evropska dobronamernost u Srbiji je izazvala obrnuti efekat, jer
javnim diskursom dominira stav da se ova navodno licemerna ponuda odbija. U tome
prednjači stranka premijera Koštunice (DSS), njegovi narodnjački koalicioni partneri i
opoziciona Srpska radikalna stranka. Iz drugog tabora koga predvodi stranka predsednika
Tadića (DS) javnosti se upućuje poruka da su pregovori o statusu Kosova još uvek realna
opcija i ističe neslaganje pojedinih članica EU da priznaju nezavisnost Kosova.
Boris Tadić, predsednik Srbije:
Pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije trebalo bi da budu
nastavljeni, kako bi se došlo do kompromisnog rešenja.
On je za Tanjug naglasio da bi sve odluke koje se tiču budućeg statusa
Kosova, ako se ima u vidu legalnost i legitimnost, morale da budu dovršene i okončane u
samom Savetu bezbednosti. To važi i za odluku o budućem statusu Kosova i za eventualnu
promenu međunarodne misije na Kosovu - kazao je Tadić i dodao da je premijer Vojislav
Koštunica u Njujorku na sednici Saveta bezbednosti na dobar način branio interese
Srbije.
Reagujući na najave deklaracije o unilateralnom proglašenju
nezavisnosti Kosova, Tadić je podsetio na to da takve najave iz Prištine dolaze već
godinama.
"Tako nešto je međutim uvek moguće, ali naš posao je da se
borimo za to da većina zemalja u svetu ne prihvata tako deklarisanu nezavisnost, jer bi
to bilo ne samo kršenje međunarodnog prava, već i uvođenje novog elementa u
međunarodni poredak. Posebno u ovim delovima sveta u kojima postoje separatistički
pokreti. Ubeđen sam da i kada bi došlo do unilateralne deklaracije o nezavisnosti
Kosova, ono ne bi postalo članica UN zato što to Savet bezbednosti ne bi odobrio. Tamo
ne postoji većina za jednu takvu odluku. Ali, i nezavisno od toga, to bi bio akt koji bi
proizveo veliku štetu i opasnosti, ne samo za Srbiju, već i u čitavom regionu -
naglasio je predsednik Srbije.
(Večernje Novosti, 22. decembar 2007)
Stav rumunskih čelnika protiv nezavisnosti Kosova ne iznenađuje. On,
pre svega, počiva na fundamentima rumunskih nacionalnih interesa. Bukureštu je
neprijatna i pojava Moskve kao jedinog oslonca Beogradu, pa je logičan njihov interes da
se omekša prilaz Brisela Srbiji. Tradicija razumevanja Bukurešta i Beograda duga je. To
je možda najbolje formulisano u dnevniku "ZIUA" 8. decembra: "Uvek kada je
trpela Srbija, ni Rumunija se nije dobro osećala".
(NIN, 20. decembar 2007)
Rumunski parlament sa 238 glasova za i samo sedam uzdržanih
usvojio deklaraciju kojom se odbacuje nezavisnost Kosova i Metohije!
Rumunski parlament usvojio je juče skoro jednoglasno "političku
deklaraciju" o budućem statusu Kosova u kojoj se traže nastavak pregovora i
organizovanje samita EU na tu temu.U ovoj deklaraciji kategorički se odbacuje svaki
spomen nezavisnosti južne srpske pokrajine.
(Press, 21. decembar 2007)
Albanci planiraju munjevitu akciju proterivanja svog nealbanskog
stanovništva a veterani OVK obilaze kuće Albanaca i donose im oružje i opremu, tvrdi
Momir Stojanović
(Glas Javnost, 20. decembar 2007)
Velika Albanija do 2013. godine.
Albanski premijer Sali Beriša obećava svim Albancima novu zajedničku
državnu zastavu, a Kosovu poklon - struju u slučaju "srpske blokade"
(Kurir, 20. decembar 2007)
Srbija je već napravila svoj izbor i donela odluku. Ni po koju cenu i
nikada nećemo odustati od prava koja su utvrđena Poveljom UN, a koja nam garantuje
nepovredivost međunarodno priznatih granica Srbije. Iskreno želima i spremni smo da
odmah nastavimo pregovore o zajedničkom životu s kosovskim Albancima unutar Srbije. Ako
smo mogli skoro deset vekova da živimo zajedno, kako je moguće da se danas - kada se ceo
svet zalaže za multietničnost - kategorično tvrdi suprotno. U ime Srbije tvrdim da je
moguće da živimo zajedno, a u Ustavu Srbije je zapisana i garantovana kosovskim
Albancima Suštinska autonomija koja im omogućava da slobodno odlučuju o svojim
životima, svekolikom napretku i svojoj budućnosti - poručio je juče Koštunica
obraćaju ći se ambasadorima država članica SB UN.
(Politika, 20. decembar 2007)
Pošto je manifestacija "Vredne ruke" koja je održana 8.
novembra 2007. godine,u Bujanovcu, ne kojoj su Srbi i Albanci zajedno izlagali
rukotvorine, otvorena na albanskom jeziku, a potom na srpskom, kao i 14. novembra, na dan
gradske biblioteke, kada je pozdravni govor održan na albanskom pa potom preveden na
srpski, Svetislav Veličković, predsednik opštinskog odbora za zaštitu ljudskih prava,
izjavio je: Preko ova dva, za Srbe u Bujanovcu, neprijatna događaja, nećemo preći
čutke.Tražićemo odgovornost Nedžapa Alijua, načelnika Odeljenja za javne službe i
društvene delatnosti, kao i Vioce Sadiuka, zbog nepoštovanja zakona i Ustava Srbije.
Obavestićemo o tome i međunarodne organizacije. Srbima nije svejedno ni saznanje o
promeni generalnog urbanističkog plana kojim je uskraćeno pravo Srbima na izgradnju
pravoslavnog hrama u centru Bujanovca.
(Svedok, 18. decembar 2007)
Ljiljana Smajlović, glavni urednik Politike:
Biti Evropljanin znači boriti se i za svoje za svoje pravo, i za svoje
mišljenje, i ne priklanjati se većinskom stavu samo zato što je većinski.... "Na
pitanje o evropejstvu glavna urednica Politike, kaže da ona uzvraća pitanjem da li
evropske ideje (koje po njenoj tvrdnji, itekako žive u Srbiji), žive i na Kosovu
"gde postoje svi izgledi da jedan bivši ubica, trgovac drogom i ratni mafijaš
dogodine postane prvi albanski političar sveta i čovek koji će svoju novopriznatu
zemlju uvesti u Evropu", pa dalje kaže: "Biti Evropljanin, drugim rečima,
znači odvažiti se i na neka protiv pitanja. Da nam je neko pre 30 godina rekao da će
tako izgledati Evropa 2008, da će jedan njen kutak biti etnički očišćen, pod vlašću
mafije i ratnim zločincem na čelu, rekli bismo - to je nemoguće, to ni Staljin ne bi
dozvolio. Rekli bismo - Evropa nikad neće prihvatiti takvu državu..." ..."I
da, Evropljani smo po tome što ovde žive evropske ideje. Ne želimo postati deo Evropske
unije da bismo za milijardu evra prodali Kosovo, već da bismo se u Evropskoj uniji borili
za Kosovo... A ako nam dogodine proteraju manjine i spale manastire, neka se evropske
birokrate ne nadaju da će za to da optuže nas. Mi smo ti koji smo upozoravali da se
separatističko nasilje ne sme nagrađivati, da se nezavisnost samoproglašenih tvorevina
ne sme priznavati i da se integritet suverenih država ne sme gaziti.
(Politika, 31. decembar 2007 - 1. i 2. januar 2008).
Premijer Vojislav Koštunica poručio je Evropskoj uniji da će 28.
januara (za kada je predviđeno eventualno potpisivanje SAA sa Srbijom) morati da bira da
li će na Kosovo da pošaljhe svoju misiju, ili će sa Srbijom da potpiše Sporazum o
asocijaciji i pridruživanju: "Došli smo, dakle, do tačke kada EU mora da napravi
izbor da li hoće celu i međunarodno priznatu Srbiju za svog partnera ili pak hoće da
stvara kvazidržavnu tvorevinu na teritoriji Srbije...Ako se bude opredeljivala pod
rastućim pritiskom SAD doneće protivpravnu i samim tim antievropsku odluku o slanju
svoje misije. Dakle, 28. januara EU bira da li hoće da učestvuje u razbijanju Srbije ili
hoće da potpiše Sporazum sa Srbijom kao sa svojim partnerom. Jedno isključuje drugo,
tako da EU ne može 28. januara da istovremeno rasparča Srbiju i da sa tavom Srbijom
potpiše Sporazum."
(Politika, 4. januar 2008)
Vijislav Koštunica, predsednik Vlade:
Kosovo nikada nijedan srpski naraštaj nije izdao i svaki ga je branio u
granicama svojih moći. Zato i mi treba da učinimo onoliko koliko možemo i ono što nam
dužnost i savest nalažu. A neke bolje buduće generacije neka učine više.
(Politika, 6. i 7. januar 2008.)
Svetlana Vasović-Mekina, novinar:
Zemlja koja ne može odmah da sprovede zacrtanu politiku - treba da
čeka i dugoročno poradi na svom cilju. Jer čak da Kosovo i priznaju neke zemlje iz
sveta i EU, sa stanovišta međunarodnog prava jedino Srbija poseduje snagu da legalizuje
ili odbaci nezavisnost Kosova, tog "evropskog Tajvana" uspostavljenog po modelu
nekih drugih kvazi država. A ako su mnogi u Evropi i na Balkanu ovako dugo čekali na
ostvarenje svojih snova, onda i Srbija može da sačeka svoj istoriski trenutak za
poništenje nepravde. Nije li, uostalom, Češka potpisala međunarodni ugovor kojim je
izgubila Sudete, ali je u istoriji taj pristanak ožigosan kao sraman čin nezakonite
okupacije.
(Politika, 6. i 7. januar 2008.)
Srđan Đurić, savetnik premijera:
Dobro bi bilo kada Dimitrij Rupel ne bi sebi davao takvu slobodu da
odlučuje u ime Srbije. Da li je lažna dilema da će EU morati da bira između
potpisivanja sporazuma sa Srbijom i odluke o slanju misije za sprovođenje odbačenog
Ahtisarijevog plana, Dimitrij Rupel će videti 28. januara. Srbija ima svoje legitimno
izabrane institucije koje donose odluke u ime Srbije i bilo bi u najmanju ruku pristojno
da Rupel uvažava tu činjenicu i ima u vidu da on, kao ni Slovenija, niti mogu niti će
ikada moći da govore u ime Srbije.
(Danas, 9. januar 2008.)
Marijan Rističević, kandidat Narodne seljačke stranke za
predsednika Srbije:
Šaljem vojsku na Kosovo. Ako su Britanci branili Foklande hiljadama
milja daleko, obaveza predsednika je da stane pred vojsku, ne rezerviste i regrute, već
pred profesionalce i da ih povede na Kosovo kao princ Čarls na Foklande... Seljak svoj
posed brani motikom, a predsednik zemlju vojskom.
(Danas, 11. januar 2008)
Svetlana Vasović-Mekina, novinar:
Srbija, u službenoj Ljubljani ima podršku za brže potpisivanje
Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.to bi bila sjajna vest da slovenačka
bezrezervna podrška "brzom putu Srbije ka EU" nema tamnu stranu na koju srpski
političari rado zaboravljaju, srećni zbog deklarativne podrške koju im odašilje
"predsedavajuća EU". Nema slovenačkog političara koji se ne zalaže za
priznavanje državnosti Kosova.
(Politika, 13. januar 2008.)
Pesma "Kosovska večera"
"Zima stegla glas kosovskih ptica,
Pehar diže Vojo Koštunica:
"Zdravo, braćo i gospodo moja,
Zdravo, snage Kosovskoga boja.
Srbiju je opkolila zmija,
Ime joj Evropska unija.
Ovu čašu ja podižem svijem,
S vama mislim zmiju da ubijem." "
(Kurir, 12. januar 2008)
Vuk Jeremić, ministar inostranih poslova Srbije upozorio je u intervjuu
za nedeljnik Špigel da bi Srbima nastanjen sever Kosova mogao da se odvoji, iako Srbija
podelu Pokrajine ne želi. "Praktično svi Srbi na Kosovu neće da prihvate
nezavisnost" i da je sticaj okolnosti takav da oni zgusnuto žive na severu Kosova.
"Tamo bi mogla da se otvori Pandorina kutija i da izazove podelu Kosova koju Srbija
ne želi".
(Danas, 14. januar 2008)
Aleksandrar Popović, ministar rudarstva i energetike i
potpredsednik Demokratske stranke Srbije:
Ukoliko do toga dođe, doći će voljom EU, ne Srbije. Upravo Unija mora
da donese odluku da li će da potpiše Sporazum ili će da pošalje misiju. Kada EU donese
takvu odluku, a ja verujem da će ta odluka biti u skladu s međunarodnim pravom, verujem
da Eu neće kršiti ni nalaze Badinterove komisije koju je svojevremeno sama osnovala,
biće jasno u kakvoj se situaciji nalazimo. Svakako, da bi iz ekonomskih razloga bilo
dobro da se Sporazum potpiše, ali ako zbog toga treba da damo deo svooje teritorije, za
nas u DSS nema nikakve dileme. Država je važnije i starija od bilo čega pa i od IPA
fondova.
(Danas 14. januar 2008) |
