PRAVNA POMOĆ - PREDMETI
19.08.2003, Autor: HCHRS
Helsinški odbor zastupa Miniri Ćuflija protiv
Opštine Odžaci
Od SIZ-a za Stambeno komunalne odnose, Odžaci, tužilac Miniri Ćufli
je za svoje devetočlano domaćinstvo, dobio na trajno korišćenje stan u Odžacima
(površina 108 m2). Ugovor o trajnom korišćenju stana je potpisan 14.05.1985. Tokom
ratnih događanja 1991. godine, M. Ćufliju je sa porodicom, od strane NN naoružanih lica
isteran iz stana, pod pretnjom da će biti ubijen (obavešten OUP Odžaci). Porodica se
privremeno smestila kod ženine familije u Kuli. Komisija za dodelu stanova kojima
raspolaže opština Odžaci je 1994. godine bespravno dodelila stan drugom licu čime je
M. Ćufliju onemogućeno da isti otkupi. Lice kome je stan dodeljen, isti je otkupilo,
tako da se on sada nalazi u privatnoj svojini. Uprkos ovakvoj odluci, tužiocu je i dalje,
sve do 31.12.2001. naplaćivan porez na predmetni stan.
Pored navedenog stana, tužilac M. Ćufli je imao i uredno zaključen
ugovor na 5 godina o zakupu javne površine za postavljanje privremenog montažnog objekta
površine 42 m2. Po isteku pomenutog perioda zakup se prećutno produžavao. U montažnom
objektu M. Ćufli je obavljao privrednu delatnost kojom je izdržavao svoju višečlanu
porodicu. Tokom ratnih dejstava 1999. godine, objekat je oštećen od strane NN, a nedugo
zatim je od strane građevinske inspekcije isti uklonjen (ne zna se gde). M. Ćufliju je
kao i u slučaju stana i dalje naplaćivan porez na imovinu za ovaj objekat do 31.12.2001.
Opština Odžaci je tužena za iznos vrednosti stana, montažnog
objekta, poreza koje je M. Ćufli plaćao, sa kamatama.
Kako se radi o licu Albanske nacionalnosti, te kako su ovakvi
protivpravni akti od strane opštine i NN bili očigledno motivisani M. Ćuflijevom
nacionalnom pripadnošću, Helsinški odbor je odlučio da zastupa tužioca.
Helsinški odbor zastupa službenike Prosvete otpuštene usled
ukazivanja na finansijske malverzacije u preduzeću
Tužiteljke Mirjana Naradin, kao operater u kompjuterskom centru i
Ljubica Stjepanović - Muhić, referent za obradu dokumentacije, obe zaposlene u IP
Prosveta, ukazale su nadležnim organima, a pre svega MUP-u Srbije na određene
nezakonitosti u poslovanju preduzeća, vezane prvenstveno za finansijske malverzacije, u
koje su umešani generalni direktor i još šest lica. Nakon obaveštavanja pripadnika
MUP- a i javnosti, uključujući i Helsinški odbor, pomenutim radnicama je uručen otkaz
(dana 15.jula 2003.) usled iznošenja u javnosti netačnih podataka o poslovanju IP
Prosveta, čime je preduzeću naneta velika materijalna šteta.
Helsinški odbor će zastupati M. Naradin i Lj. Stjepanović -
Muhić u postupku osporavanja zakonitosti rešenja o otkazu.
Odbor će takođe pratiti aktivnosti MUP-a preduzete u vezi utvrđivanja
istinitosti iskaza i dokaza prezentovanih od strane M. Naradin i Lj. Stjepanović -
Muhić.
Optužni predlog protiv inspektora za zaštitu životne sredine i
predsednika i direktora veterinarske stanice
Helsinški odbor je podneo optužni predlog protiv A. P., inspektora u
Sekretarijatu za inspekcijske poslove grada Beograda - Sektor inspekcijskog nadzora za
zaštitu životne sredine, D. Z., predsednika UO Veterinarske stanice Beograd i M. L.,
direktora Veterinarske stanice Beograd.
U Ovči, dana 13.08.2002.g. grupa radnika veterinarske stanice
>Beograd, predvođena pomenutim licima, nasilno je ušla u privatni posed oštećene
Katarine Ristić, tako što su obili bravu na dvorišnoj ulaznoj kapiji, ušli i kretali
se po posedu oštećene (u nameri da joj oduzme petnaest pasa), čime su izvršili
krivično delo narušavanje nepovredivosti stana (čl. 68. st.2. KZ RS).
Indikativno je da su okrivljeni imali pratnju od dvanaestak radnika OUP
>Palilula uključujući i kapetana policije, šest šintera, četiri policijska vozila
i dva kombija lokalne veterinarske stanice. U saradnji sa NVO Arka saznali smo da velika
brojnost policije za ovakvu vrstu slučaja, ukazuje na sumnju u uključenost određenih
struktura gradske vlasti u ovu problematiku, a u cilju zloupotrebe sredstava iz fonda
Skupštine grada Beograda namenjenih za odstranjivanje pasa i mačaka lutalica.
Helsinški odbor je podneo krivičnu prijavu Prvom opštinskom javnom
tužilaštvu 10.04.2003. zbog krivičnog dela - narušavanje nepovredivosti stana iz čl.
68. st. 2 KZ RS. Nakon što je tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu, Odbor je podneo
optužni predlog Prvom opštinskom sudu u Beogradu.
Helsinški odbor podneo krivičnu prijavu protiv radnika OUP-a
Smederevo zbog policijske torture
Protiv Predraga Barnića vodila se istraga zbog krivičnog dela
razbojništva iz čl. 168. KZ RS. Okrivljeni Barnić se nalazio u pritvoru. Dana 8.
avgusta 2002. Barnić je na zahtev i uz prisustvo policije OUP-a Smederevo, odveden u
mesto Selevec, Opština Smederevo radi pronalaženja predmeta pribavljenih krivičnim
delom. Objekat u koji je oštećeni odveden je kuća njegovog strica. U pomenutom objektu,
u svojstvu službenih lica, nekoliko radnika OUP-a Smederevo preduzelo je neposredne
radnje fizičke torture, tako što su oštećenog vezali na stolicu, navukli mu najlonsku
kesu na glavu i time ga gušili kao i udarali rukama i drugim čvrstim predmetima po celom
telu. Kada je oštećeni pretrpeo znatnije telesne povrede koje su se manifestovale
krvarenjem iz uha i gubitkom svesti, službena lica OUP-a odveli su oštećenog u
Medicinski centar radi ukazivanja hitne medicinske pomoći. Tamo je Barnić priključen na
infuziju, a izvršena je i imobilizacija leve noge zbog povrede u predelu potkolenice, te
je indikovana potreba hirurške intervencije. Međutim, istog dana službenici OUP-a
Smederevo izvode iz bolnice oštećenog i odnose ga u prostorije Okružnog zatvora
Smederevo bez obzira na njegovo teško zdravstveno stanje. Barnić retko odlazi na
lekarske preglede (na potkolenici ima "fiksator", i posle hirurške-ortopedske
intervencije još uvek hoda na štakama).
U međuvremenu, Barnić je zbog izvršenja krivičnog dela razbojništva
iz čl. 168. KZ RS osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 3 meseca.
Barniću je pritvor produžen do pravnosnažnosti presude. Dana
6.decembra 2002. Barnić je podneo krivičnu prijavu Okružnom javnom tužilaštvu u
Smederevu protiv NN lica (u vreme podnošenja prijave nije raspolagao saznanjima o imenima
službenih licia) zbog k.d. zloupotrebe službenog položaja. Istu prijavu OJT je 9.
decembra 2002. prosledilo OUP-u Smederevo radi prikupljanja dodatnih obaveštenja. U
narednih šest meseci nije dobijen nikakav odgovor od strane OUP-a Smederevo niti se OJT
Smederevo oglasilo o bilo kakvom službenom postupanju niti razlozima nepostupanja.
Nakon obraćanja Helsinškom odboru, zastupnik Helsinškog odbora je 12.
juna 2003. podneo dopunu krivične prijave u kojoj su precizirana imena i zvanja
inspektora i službenika OUP Smederevo (ukupno šest lica).
Podneta krivična prijava OJT u Vršcu protiv čuvara i nadzornika
Okružnog zatvora Pančevo
Odmah nakon hapšenja 17. marta 2003. oštećeni Dalibor Andrejić iz
Vršca, doveden je u prostorije Okružnog zatvora Pančevo, Odeljenje u Vršcu, a po
rešenju istražnog sudije kojim mu je određen pritvor. Protiv Andrejića je vođena
istraga zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo nasilničkog ponašanja iz čl.
220 KZ RS i k.d. iz čl. 33. Zakona o oružju i municiji. RS.
Dana 19.marta 2003. oštećeni je u prostorijama zatvora uz korišćenje
gumene palice pretučen od strane tri pripadnika službe obezbeđenja (B. I., Ž. J. i D.
D.), a u prisustvu nadzornika straže Okružnog zatvora u Pančevu. Povrede koje je
Andrejić zadobio tom prilikom su u izveštaju zatvorskog lekara okarakterisane kao lake
telesne povrede.
Helsinški odbor prihvatio je zastupanje Andrejića i 9. juna 2003.
Opštinskom javnom tužilaštvu u Vršcu podneta je krivična prijava protiv ova četiri
lica, zbog izvršenja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. KZ
RS, a u vezi krivičnog dela nanošenja telesnih povreda.
Paradoksalno postupanje OJT Zaječar
Dimitrije Bobolokić (bivši profesor Tehničke škole u Zaječaru) je
presudom Okružnog suda u Zaječaru, potvrđenom od strane Vrhovnog suda Srbije osuđen na
šest godina zatvora zbog krivičnog dela silovanja iz čl.103. stav 3. u vezi stava 1. KZ
RS, maloletne D. J.(njegove bivše učenice).
Dimitrije Bobolokić se nalazi u KPZ Niš na izdržavanju kazne.
U međuvremenu, ključni svedok optužbe, tada maloletna M. S. inače
drugarica silovane D. J., na bazi čijeg iskaza je u velikoj meri bazirana osuđujuća
presuda, u pismu okrivljenom Bobolokiću, priznaje da je u dogovoru sa oštećenom D.J.
dala lažni iskaz koji ga tereti za silovanje, ali da ne želi da preduzme ništa jer se
plaši da ne bude izvedena pred sud.
Nakon uvida u presude i dokaze na kojima se ona temelji, HO smatra da su
učinjeni ozbiljni propusti kako u istražnom tako i u postupku pred postupajućim sudskim
većem, zbog čega nalazi da je neophodno da se ponovi krivični postupak koji se vodio
protiv Bobolokića. U tu svrhu, advokat Helsinškog odbora podneo je Opštinskom javnom
tužilaštvu u Zaječaru krivičnu prijavu protiv M. S. i D. J. zbog krivičnog dela
davanje lažnog iskaza u krivičnom postupku iz čl. 206. stav 4. u vezi sa stavom 3. KZ
RS kao i protiv B. J. (majke oštećene D.J.) zbog podstrekavanja na izvršenje istog.
Opštinsko javno tužilaštvo u Zaječaru je 13. juna 2003. godine
odbacilo krivičnu prijavu protiv M.S. i D.J. iz procesnih razloga, a u slučaju B.J. je
odbacilo prijavu uz obaveštenje o pravu na preuzimanje gonjenja od strane oštećenog.
U dopisu OJT od 13. juna 2003 kojim se odbacuje kriv. prijava protiv M.
S. i D.J. između ostalog se navodi da ...kako su krivična dela izvrešena u toku aprila
2000. g. a krivična dela su izvršile kao maloletna lica, čl. 81. st.2. Osnovnog
krivičnog zakonika (OKZ) predviđa da punoletnom licu u vreme suđenja, ukoliko nije
navršilo 21 godinu, može se suditi samo za krivična dela za koja je propisana kazna
teža od 5 godina zatvora i izreći odgovarajuća zavodska mera. Kako to u u konkretnom
slučaju nije, odlučeno je na ovakav način i nema mesta primeni čl. 81. st.2. OKZ-a.
Odbacivanje prijava obrazloženo je netačnim i neprihvatljivim
tumačenjima relevantnih zakonskih normi.
Naime, iz referata krivične prijave, između ostalog, jasno proizilazi
da se lica M. S. i D.J. prijavljuju za delo "davanja lažnog iskaza u krivičnom
postupku usled čega je za okrivljenog u tom krivičnom postupku nastupila osobito teška
posledica". Permutacija u označavanju stavova 3. odnosno 4. odredbe člana 206. KZ
RS pri kvalifikaciji dela kao propust formalne prirode ne može biti dovoljan osnov da
predmetnu prijavu i delo za koje se lice prijavljuje tretira van ostalih navoda krivične
prijave i pruženih dokaza. Na kraju, pravnu kvalifikaciju dela, precizira tužilaštvo u
svom daljem postupanju, a nakon pribavljanja ostalih neophodnih obaveštenja. Uvidom u
krivične spise, tužilaštvo je moglo i moralo utvrditi i činjenicu, da je ovde
oštećeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina, pa samim tim i izvesti
logičan zaključak da su za oštećenog nastupile osobito teške posledice. Pisma
prijavljene M. S. sadrže dovoljno podataka koji već i sami, a posebno u vezi sa ostalim
dokazima koje bi trebalo izvesti, ukazuju da postoji osnovana sumnja da je prijavljena M.
S. izvršila krivično delo davanja lažnog iskaza u krivičnom postupka usled čega je za
okrivljenog, ovde oštećenog nastupila osobito teška posledica.
S toga, imajući u vidu da je kazna zaprećena za delo davanja laznog
iskaza iz odredbe člana 206. stav 4, u vezi sa stavom 3 najmanje 1 godinu zatvora, jasno
da je zadovoljen uslov da je "propisana kazna zatvora teža od 5 godina" jer
ista može biti izrečena, te ne postoje nikakve prepereke primenu odredbe člana 81. st.
2. Osnovnog krivičnog zakona.
Još je neverovatnije obrazloženje OJT za odbacivanje krivične prijave
protiv B. J. za krivično delo davanje lažnog iskaza u podstrekavanju iz čl. 206.st.3 u
vezi st. 4. KZ RS. U dopisu OJT-a od 13. juna 2003 se između ostalog navodi >uvidom u
spise predmeta..., utvrđeno je na nesumnjiv način da osumnjičena B.J. nije preduzimala
bilo kakve radnje da kod svoje, tada mal. kćerke D., sa umišljajem izazove ili učvrsti
odluku da preduzme protivpravnu radnju kojom bi se ostvarila obeležja krivičnog dela u
pitanju. Utvrđeno je da je S.M., u svojstvu svedoka, dala lažan iskaz u krivičnom
postupku protiv okr. Bobolokića..., te ista navodi da je navodno oštećena D.J. došla
na ideju da okr. Bobolokića prijavi za krivično delo silovanja kao opravdanje što su
one pobegle iz škole, te da je D.J. u prisustvu svoje majke B.J. izjavila da ju je
Bobolokić silovao, što je potvrdila M.S., u šta je osumnjičena B.J. i poverovala.
Ovakvim svojim ponašanjem D.J. je stvorila neotklonjivu stvarnu zabludu kod svoje majke u
pogledu postojanja krivičnog dela od strane okr. Bobolokića, te kod osumnjičene B.J.
nije postojala svest o stvarnim okolnostima u vreme izvršenja krivičnog dela.
Navedeno obrazloženje ukazuje na potpunu kontradiktornost, nelogičnost
i na krajnju nesavesnost u postupanju zamenika opštinskog javnog tužioca. Kada i na koji
način je to utvrđeno da je M. S. učinila krivično delo davanja lažnog iskaza, i kako
se to onda uopšte pomišlja na primenu načela oportuniteta za delo za koje je zaprećena
kao namanja mera kazne zatvor od 1 godine?
Međutim, ono što posebno zabrinjava je činjenica da je i Okružno
javno tužilaštvo u Zaječaru svojim rešenjem Kt.br. 2/03 od 17. jula 2003. godine,
odbacilo preciziranu krivičnu prijavu, sa obrazloženjem >da ne postoji osnovana
sumnja da su (prijavljene) izvršila navedena krivična dela.
O ovakvom postupanju nižih tužilaštava, obavešten je Republički
javni tužilac.
Helsinški odbor će nastaviti sa zastupanjem Dimitrija Bobolokića u
cilju konačnog utvrđivanja prave istine o ovom slučaju.
HCHRS |
